Dok gledate uslove za davanje kredita, naići ćete na opis u kojem stoji da je predviđeno sredstvo obezbeđenja menica. Saznajte šta je menica i zašto se menica upotrebljava kao sredstvo obezbeđenja.
Menica je hardija od vrednosti koja obavezuje njenog izdavaoca da bezuslovno isplati menični iznos onome kome je menica izdata, taj iznos može isplatiti samostalno ili na osnovu naloga – u zavisnosti od vrste menice.
Vrste menica
- Trasirana (vučena) menica
- Sopstvena menica
- Sopstvena trasirana menica
Vrsta menice koja se upotrebljava kao sredstvo obezbeđenja kredita za fizička lica je sopstvena menica, ali ćemo vam objasniti sve vrste kako biste lakše razumeli šta je menica.
Trasirana menica
Trasirana menica, tj vučena, je menica kod koje jedno lice (izdavalac), daje nalog drugom licu da trećem licu (imaoc) isplati menični iznos. Ovo je odnos izmđeu tri lica
- Trasant (izdavalac menice) – daje nalog za isplatu
- Trasat (lice kome se upućuje nalog za isplatu menice) – treba da plati iznos
- Remitent (imalac menice) – potražuje sredstva po menici
Na primer: Pera kupuje od Žike na odloženo. Da bi Žika zaista naplatio iznos, on traži menicu kao sredstvo obezbeđenja. Menica se popunjava po svim pravilima i Žika kod sebe ima zvaničan dokument.
U slučaju da Pera ne plati Žiki, Žika aktivira menicu, tj trasata (banku) da mu isplati novac. Ukoliko Pera ima sredstva na računu banke, ona će platiti Žiki bez konsultovanja sa Perom. Ako Pera nema sredstva na računu banke – pokreće se izvršni postupak.
Sopstvena menica
Sopstvene menica se razlikuje od trasirane jer obavezuje samog izdavaoca da isplati menični iznos o dospelosti imaocu menice, a ne nekoga umesto njega. Ovo je odnos između dva lica:
- Izdavalac menice
- Imalac menice
Izdavalac menice je obavezan da izvrši plaćanje u trenutku dospelosti menice. Sopstvena menica se izdaje isključivo u jednom primerku, zato je poznata i kao solo menica.
Šta sadrži sopstvena menica:
- Oznaku da se radi o menici (uneto u slog isprave);
- Obećanje da će se iznos sredstava platiti;
- Oznaku dospelosti;
- Mesto gde plaćanje treba da se izvrši;
- Ime remitenta – fizičko ili pravno lice;
- Oznaka dana i mesta gde je izdata – ovo je bitno zbog određivanja zastarelosti (datum izdavanja) i merodavnog prava (mesto izdavanja) kod utvrđivanja punovažnosti menice;
- Potpis izdavaoca.
Ovo su stavke koje sopstvena menica mora da sadrži, određene stavke se mogu izostaviti u određenim slučajevima:
- Ako nije naznačena dospelost – smatra se kao menica po viđenju;
- Ako nije naznačeno mesto plaćanja – uzima se mesto izdanja menice;
- Ako nije naznačeno mesto izdanja – uzima se mesto pored izdavaočevog imena.
Sopstvena trasirana menica
Izdavalac menice vuče isplatu te menice na samog sebe, klauzulom „platiću po naredbi sopstvenoj”. Trasat, trasant i remitent su isto lice, odnosno izdavalac menice. U trenutku izdavanja nema poverioca, iz razloga što izdavanje menice utvrđuje obavezu da sam sebi nešto isplati.
Menica kao sredstvo obezbeđenja kredita
Za odobravanje gotovo svakog kredita banka zahteva izdavanje menice kao sredstva obezbeđenja. U te svrhe se najčešće koristi sopstvena blanko menica.
Blanko menica u momentu izdavanja ne sadrži sve bitne menične elemente, ali je predata poveriocu uz ovlašćenje da je isti može popuniti saglasno sporazumu sa dužnikom.
U slučaju da dužnik ne isplati obavezu, banka će sama popuniti menicu, tj iznos na njoj i pokrenitu postupak naplate.
Bankari navode da uzimaju menicu kao sredstvo obezbeđenja kredita, ali samo kao blaže sredstvo obezbeđenja, jer je naplativost menice dugotrajan proces. Osnovna prednost menice jeste što je rok naplate potraživanja po njihovom osnovu kratak i ne zahteva dokazivanje. U praksi, ako dužnik ima sredstva, u tom slučaju je naplata ekspeditivna, ali ako nema i ako je račun u blokadi, u tom slučaju se pokreće izvršni postupak koji traje relativno dugo.
Zato banke pored menice zahtevaju i druga sredstva obezbeđenja kredita, kao što je osiguranje kredita i / ili hipoteka.
Avalirana menica
Avaliranje menice ili menični aval (menično jemstvo) podrazumeva izjavu jednog lica (avaliste), koja se unosi u menicu ili na alonžu (produžetku), kojom ono jemči da će lice za koje je dat aval isplatiti menicu u roku dospeća. Izjava o avalu (jemstvu) izražava se rečima „reg aval“, „kao jemac“, „kao poruk“ i sl. Jemac (avalist) odgovara za isplatu meničnog duga isto koliko i onaj za koga je jemčio.
Kako se popunjava menica?
Kao što smo rekli, menica sadrži obavezne elemente u kojima se moraju navesti podaci. Kako bi se izbegle manipulacije, podatke je potrebno uneti čitko i uredno, a jednom unete informacije se ne smeju brisati ili na bilo koji način prepravljati.
Popunjavanje menice će se razlikovati u zavisnosti da li je potreban žirant ili ne. Kod menica bez žiranta izdavalac popunjava svoje podatke u donjem desnom uglu.
Popunjavanje menice sa žirantom (jednim ili više) se obavlja tako što se dužnik ispisuje podatke vertikalno (odozgo na gore) u levom uglu. Podaci o žirantu se popunjavaju pod odeljkom trasant u donjem desnom uglu. Ukoliko ima više od jednog žiranta, podaci o ostalim žirantima se popunjavaju na poleđini meničnog blanketa.
Šta se dešava sa menicama nakon otplate kredita?
Po zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga banke su obavezne da obaveste klijenta da više nemaju potraživanje od njega i da može doći u banku da podigne menicu. Ukoliko klijent to ne učini, banke obično uništavaju menicu fizičkim putem.
Sa druge strane, ukoliko banka ne obavesti klijenta, klijent ima pravo da zahteva izdavanje menice i pratećeg ovlašćenja (u slučaju da je izdato).
Kako bi se sprečila zloupotreba menica, NBS je započela sa vođenjem registra menica i meničnih ovlašćenja pravnih i fizičkih lica, na kojem se može pretražiti da li je lice dužno po meničnoj obavezi.
