Kriptovalute, blokčejn i rudarenje – vodič kroz digitalne valute

Autor
Objavljeno
Ažurirano
kriptovalute i američki dolari

Kriptovalute su dobile značajnu pažnju poslednjih godina kao novi oblik digitalne valute.

U ovom sveobuhvatnom vodiču ćemo objasniti osnove kriptovaluta, šta je blokčejn, proces rudarenja, popularne platforme za trgovanje kriptovalutama i potencijalne rizike povezane sa kriptovalutama.

Šta su kriptovalute?

Kriptovalute su digitalne ili virtuelne valute koje koriste kriptografiju za sigurne finansijske transakcije, kontrolišu stvaranje novih i verifikuju prenos sredstava.

Za razliku od tradicionalnih dekretnih valuta, kao što su američki dolar ili evro, kriptovalute ne izdaje niti reguliše nijedna centralna vlast, kao što je vlada ili finansijska institucija.

Prva i najpoznatija kriptovaluta je Bitcoin, koju je 2009. godine osmislila do danas anonimna osoba ili grupa poznata kao Satoši Nakamoto. Bitcoin je otvorio put za razvoj brojnih drugih kriptovaluta, koje se često nazivaju altcoins. Neki popularni altcoini uključuju Ethereum, Ripple, Litecoin i Bitcoin Cash.

Kriptovalute se obično grade na decentralizovanim mrežama koristeći blokčejn tehnologiju. Ova digitalna sredstva su kreirana kroz proces poznat kao rudarenje, koji uključuje rešavanje složenih matematičkih problema pomoću moćnih računara. Rudari potvrđuju i beleže transakcije u javnoj knjizi koja se zove blokčejn.

Jedna od ključnih karakteristika kriptovaluta je njihov akcenat na bezbednosti.

Kriptografija osigurava da su transakcije sigurne i privatne, štiteći korisnike od prevare i krađe identiteta. Pored toga, kriptovalute nude transparentnost jer se sve transakcije snimaju i svako može da ih vidi.

Kriptovalute takođe pružaju pojedincima veću kontrolu nad svojim finansijama. Korisnici mogu slati i primati uplate direktno, bez potrebe za posrednicima kao što su banke. Ova funkcija čini kriptovalute posebno korisnim za prekogranične transakcije, jer eliminišu potrebu za konverzijom valuta i smanjuju naknade za transakcije.

Štaviše, kriptovalute imaju potencijal da poremete tradicionalne finansijske sisteme. One nude finansijsku inkluziju stanovništvu koje možda nema pristup tradicionalnim bankarskim uslugama. Kriptovalute takođe pružaju alternativnu priliku za ulaganja za pojedince koji žele da prošire svoj portfolio.

Međutim, važno je napomenuti da vrednost kriptovaluta može biti veoma promenljiva. Cene mogu doživeti značajne fluktuacije u kratkim periodima, što ih čini podložnim špekulacijama i tržišnim manipulacijama.

Regulatorni okviri koji okružuju kriptovalute razlikuju se od zemlje do zemlje, a nedostatak jasnih propisa može doprineti neizvesnosti tržišta.

amblemi kriptovaluti

Šta je blokčejn?

Blokčejn (blockchain) je revolucionarna tehnologija koja leži u osnovi kriptovaluta i ima potencijal da transformiše različite industrije.

U svojoj srži, blokčejn je decentralizovana i distribuirana digitalna knjiga koja beleži transakcije na više računara ili čvorova. Ova tehnologija omogućava transparentno i bezbedno skladištenje podataka, čineći ih otpornim na neovlašćeno menjanje i prevaru.

Termin blokčejn se odnosi na način na koji su podaci strukturirani i uskladišteni. Transakcije se grupišu u blokove, koji se zatim povezuju hronološkim redosledom u lanac. Svaki blok sadrži jedinstveni identifikator koji se zove kriptografski heš, koji se generiše na osnovu podataka koje sadrži. Ovaj heš ne samo da identifikuje blok, već i obezbeđuje integritet podataka u njemu.

Jedna od ključnih karakteristika blokčejna je njegova decentralizovana priroda.

Za razliku od tradicionalnih centralizovanih sistema gde centralna vlast kontroliše podatke, blokčejn funkcioniše na ravnopravnoj mreži, gde svi učesnici imaju pristup istim informacijama. Ova decentralizacija eliminiše potrebu za posrednicima, smanjuje rizik od jedne tačke neuspeha i povećava transparentnost i poverenje među učesnicima.

Blockchain tehnologija nudi nekoliko prednosti:

  • Prvo i najvažnije, povećava sigurnost. Decentralizovana priroda blokčejna otežava zlonamernim akterima da manipulišu ili menjaju podatke. Pored toga, upotreba kriptografskih algoritama osigurava autentičnost i integritet transakcija, čineći ih veoma bezbednim.
  • Još jedna važna karakteristika blokčejna je transparentnost. Sve transakcije snimljene na blokčejnu su vidljive svim učesnicima, obezbeđujući transparentan i proverljiv zapis aktivnosti. Ova transparentnost povećava odgovornost i poverenje među korisnicima, jer se sve promene ili neslaganja mogu lako identifikovati.
  • Štaviše, blockchain omogućava veću efikasnost i isplativost. Korišćenje pametnih ugovora, koji su samoizvršni ugovori sa uslovima ugovora direktno upisanim u kod, automatizuje procese i eliminiše potrebu za posrednicima. Ova automatizacija smanjuje administrativne zadatke, ubrzava transakcije i smanjuje troškove.
  • Blockchain tehnologija ima aplikacije izvan kriptovaluta. Može se koristiti u različitim industrijama kao što su distribucija, zdravstvo, sistemi glasanja i verifikacija identiteta. Na primer, u upravljanju lancem snabdevanja, blockchain može da obezbedi nepromenljiv i transparentan zapis o poreklu proizvoda, obezbeđujući autentičnost i sprečavajući prevare.

Međutim, blockchain tehnologija nije bez izazova. Skalabilnost je značajan problem jer se veličina blokčejna vremenom povećava, što utiče na brzinu i efikasnost transakcija. Potrošnja energije je još jedan problem, pošto proces rudarenja u nekim blokčejn mrežama zahteva značajnu računarsku snagu, što dovodi do zabrinutosti za životnu sredinu.

Šta je rudarenje i kako funkcioniše?

Rudarenje je ključni proces u svetu kriptovaluta, posebno za kriptovalute koje koriste mehanizam konsenzusa zasnovan na blokčejnu kao što je dokaz o radu.

Rudarenje uključuje validaciju i verifikaciju transakcija, njihovo dodavanje u blockchain i održavanje bezbednosti i integriteta mreže.

U kontekstu kriptovaluta, rudarenje se odnosi na računarski proces rešavanja složenih matematičkih problema za validaciju i evidentiranje transakcija. Pojedinci ili entiteti koji učestvuju u mreži, koriste moćne računare da se takmiče jedni protiv drugih u rešavanju ovih matematičkih problema.

Proces rudarenja ima dve glavne svrhe:

Prvo, osigurava sigurnost i nepromenjivost blokčejna. Rešavajući složene matematičke probleme, rudari demonstriraju svoj računski napor, koji pomaže da se validiraju transakcije i dodaju u blockchain. Kada je blok transakcija uspešno potvrđena, dodaje se postojećem blok lancu, stvarajući novi blok u lancu.

Drugo, rudarenje je mehanizam kojim se kreiraju i distribuiraju nove jedinice kriptovaluta. U većini blokčejn mreža, uključujući Bitcoin, rudari su nagrađeni određenom količinom kriptovalute za uspešno rudarenje novog bloka. Ovaj proces je poznat kao „nagrada za blok“. Nagrada za blok služi kao podsticaj rudarima da ulažu u računarsku snagu i doprinose bezbednosti i održavanju mreže.

Proces rudarenja funkcioniše na osnovu mehanizma konsenzusa koji se zove proof-of-work (PoV). U mrežama zasnovanim na PoV, rudari se takmiče u pronalaženju rešenja za matematičku zagonetku izvodeći brojne proračune. Prvi rudar koji reši zagonetku i pronađe valjano rešenje je nagrađen i dobija priliku da doda novi blok u lanac.

Da bi se osigurala sigurnost mreže, proces rudarenja je dizajniran tako da bude intenzivan. Matematički problemi zahtevaju značajnu računarsku snagu, što pomaže da se spreči zlonamerni akteri da lako menjaju blokčejn. Težina ovih problema se periodično prilagođava kako bi se održala konzistentna stopa stvaranja blokova.

Za rudarenje je potreban specijalizovan hardver, kao što su moćni GPU-ovi (jedinice za grafičku obradu) ili ASIC-ovi (integrisana kola specifična za aplikaciju), da bi efikasno izvršili potrebne proračune. Pored toga, rudari moraju da ulažu u električnu energiju i sisteme za hlađenje, jer proces rudarenja može biti energetski intenzivan i generisati značajnu količinu toplote.

Važno je napomenuti da se ne oslanjaju sve kriptovalute na rudarenje ili PoW. Neke popularne kriptovalute, poput Ethereuma, su u procesu tranzicije što uključuje drugačiji mehanizam konsenzusa koji ne zahteva veliku računarsku snagu. Takav sistem naziva se PoS (proof of stake) i on se oslanja na učesnike koji „ulažu“ svoje kriptovalute da bi obezbedili mrežu i potvrdili transakcije.

Koje su najpopularnije kriptovalute?

Najpoznatije i najkorišćenije kriptovalute su:

Bitcoin (BTC): Bitcoin je prva i najpoznatija kriptovaluta koja je pokrenuta 2009. godine. Ona je pionir u svetu kriptovaluta i često se smatra digitalnim zlatom. Bitcoin je najveća kriptovaluta po tržišnoj kapitalizaciji i ima najveću globalnu prihvaćenost.

Ethereum (ETH): Ethereum je platforma i kriptovaluta koja je izuzetno popularna. Osim što je digitalna valuta, Ethereum omogućava izgradnju pametnih ugovora i decentralizovanih aplikacija putem svoje blockchain platforme.

Binance Coin (BNB): Binance Coin je kriptovaluta koja se koristi na Binance platformi za trgovanje kriptovalutama. Osim trgovanja, BNB se može koristiti i za plaćanje naknada na Binance platformi.

Ripple (XRP): Ripple je digitalna valuta koja se fokusira na brze i jeftine međunarodne transakcije. Ripple tehnologija se takođe koristi u finansijskim institucijama kako bi poboljšala i olakšala prekogranična plaćanja.

Litecoin (LTC): Litecoin je kriptovaluta koja je bazirana na Bitcoinu, ali sa bržim vremenom potvrde transakcija. Osnovna ideja Litecoina je da bude „srebrni digitalni novčić“ u odnosu na Bitcoin kao „zlatni digitalni novčić“.

Ovo su samo neke od najpoznatijih i najkorišćenijih kriptovaluta, ali postoji i veliki broj drugih kriptovaluta koje imaju svoje specifične karakteristike i primene. Važno je napomenuti da vrednost i popularnost kriptovaluta mogu varirati tokom vremena.

Gde se trguje kriptovalutama?

Trgovanje kriptovalutama je steklo značajnu popularnost poslednjih godina, nudeći pojedincima priliku da kupuju, prodaju i razmenjuju različite kriptovalute. Ako ste zainteresovani za trgovanje kriptovalutama, postoji nekoliko platformi i puteva dostupnih za olakšavanje ovih transakcija.

Berze kriptovaluta

Postoje onlajn platforme za razmenu kriptovaluta koje omogućavaju korisnicima da kupuju, prodaju i trguju kriptovalutama. Ove berze deluju kao posrednici, povezuju kupce i prodavce i olakšavaju transakcije. Neke popularne berze kriptovaluta uključuju Binance, Coinbase, Kraken i Bitstamp. Ove berze nude širok spektar kriptovaluta za trgovanje, likvidnost i različite funkcije trgovanja kao što su tržišni nalozi, ograničeni nalozi i nalozi za zaustavljanje gubitka.

Peer-to-peer (P2P) trgovanje

Peer-to-peer platforme za trgovanje direktno povezuju kupce i prodavce, eliminišući potrebu za posrednicima. Ove platforme omogućavaju korisnicima da trguju kriptovalutama direktno jedni s drugima, često koristeći pametne ugovore kako bi olakšali sigurne i transparentne transakcije. LocalBitcoins i Pakful su primeri P2P platformi koje omogućavaju korisnicima da trguju kriptovalutama koristeći različite metode plaćanja i valuta.

Decentralizovane berze (DEKS)

Decentralizovane berze rade na mreži blokčejna i omogućavaju korisnicima da trguju kriptovalutama direktno iz svojih digitalnih novčanika.

Ove razmene eliminišu potrebu za centralizovanim autoritetom, pružajući korisnicima veću kontrolu nad svojim sredstvima i povećavajući privatnost. Primeri decentralizovanih razmena uključuju Uniswap, SushiSwap i PancakeSwap, koje su izgrađene na mrežama Ethereum i Binance Smart Chain.

Brokerske platforme

Brokerske platforme, kao što su eToro i Robinhood, nude jednostavan i lak način za trgovinu kriptovalutama.

Ove platforme često pružaju pojednostavljeno iskustvo trgovanja, omogućavajući korisnicima da kupuju i prodaju kriptovalute bez potrebe za upravljanjem novčanicima ili privatnim ključevima. Brokerske platforme takođe mogu ponuditi dodatne funkcije kao što je društveno trgovanje, gde korisnici mogu da prate i kopiraju trgovine uspešnih trgovaca.

Procesori kripto plaćanja

Neka preduzeća i trgovci prihvataju kriptovalute kao oblik plaćanja. Procesori plaćanja kao što su BitPai i CoinGate omogućavaju preduzećima da prihvate kriptovalute i po želji ih konvertuju u dekretnu valutu. Iako nisu tradicionalne platforme za trgovanje, ovi procesori plaćanja omogućavaju pojedincima da koriste svoje kriptovalute za kupovinu roba i usluga.

Kada birate platformu za trgovinu kriptovalutama, bitno je uzeti u obzir faktore kao što su bezbednost, naknade, podržane kriptovalute, likvidnost, korisnički interfejs, korisnička podrška i usklađenost sa propisima. Pored toga, ključno je biti oprezan i sprovesti temeljno istraživanje pre upotrebe bilo koje platforme, pošto je tržište kriptovaluta sklono prevarama i lažnim aktivnostima.

Vredi napomenuti da se propisi koji se odnose na trgovinu kriptovalutama razlikuju od zemlje do zemlje. Neke jurisdikcije imaju posebne smernice i zahteve za razmene kriptovaluta, dok su druge nametnule ograničenja ili zabrane. Važno je razumeti pravni i regulatorni pejzaž u vašoj zemlji pre nego što se upustite u trgovinu kriptovalutama.

Rizici trgovanja kriptovalutama

Iako trgovanje kriptovalutama nudi mnoge uzbudljive mogućnosti, važno je biti svestan rizika. Evo nekoliko ključnih rizika povezanih sa trgovinom kriptovalutama:

Nestabilnost

Kriptovalute su poznate po svojoj visokoj volatilnosti. Cene mogu doživeti značajne fluktuacije u kratkim periodima, što dovodi do brzih dobitaka ili gubitaka. Nestalna priroda kriptovaluta može učiniti trgovanje rizičnim, jer je teško tačno predvideti kretanje cena. Trgovci moraju biti spremni na iznenadne i značajne promene cena, koje mogu dovesti do finansijskih gubitaka.

Nedostatak regulative 

Tržište kriptovaluta je relativno novo i nedostaje mu sveobuhvatna regulativa u mnogim jurisdikcijama. Ova regulatorna nesigurnost može izložiti trgovce različitim rizicima, kao što su potencijalne aktivnosti prevare, manipulacija tržištem i kršenje bezbednosti. Bez odgovarajućeg nadzora, ključno je za trgovce da budu oprezni i sprovedu temeljna istraživanja pre nego što se uključe u berze kriptovaluta ili platforme za trgovanje.

Bezbednosni rizici 

Transakcije kriptovaluta se oslanjaju na digitalne novčanike i privatne ključeve, koji, ako nisu adekvatno obezbeđeni, mogu biti podložni hakovanju i krađi. Bilo je slučajeva da su razmene i novčanici kompromitovani, što je rezultiralo gubitkom značajnih količina kriptovaluta. Trgovci moraju da daju prioritet bezbednosti svojih digitalnih sredstava korišćenjem bezbednih novčanika, primenom jakih bezbednosnih mera i oprezom u pogledu pokušaja krađe identiteta i lažnih veb lokacija.

Nedostatak zaštite investitora 

Za razliku od tradicionalnih finansijskih tržišta, tržištu kriptovaluta generalno nedostaju mehanizmi zaštite investitora, kao što su osiguranje depozita ili regulatorne zaštite. Ako berza ili platforma za trgovanje postanu nelikvidni ili se suoče sa kršenjem bezbednosti, trgovci se mogu suočiti sa izazovima da povrate svoja sredstva. Važno je odabrati pouzdane i renomirane platforme i razmotriti rizike povezane sa držanjem kriptovaluta na berzama umesto ličnih novčanika.

Manipulacija tržištem 

Zbog relativno male veličine i niže likvidnosti u poređenju sa tradicionalnim finansijskim tržištima, tržište kriptovaluta je podložno manipulaciji. Trgovci bi trebalo da budu svesni pumpi-and-dump šema, gde pojedinci ili grupe veštački naduvavaju cenu kriptovalute kroz koordinisanu kupovinu, a zatim prodaju uz profit, ostavljajući druge trgovce u nepovoljnom položaju. Od ključnog je značaja sprovesti temeljno istraživanje i biti oprezan kada trgujete malim obimom ili manje poznatim kriptovalutama.

Regulatorni i pravni rizici 

Regulatorni pejzaž za kriptovalute se stalno razvija, a različite jurisdikcije mogu imati različite pristupe regulaciji kriptovaluta. Promene u propisima ili vladinim politikama mogu uticati na tržište kriptovaluta i sposobnost trgovaca da trguju ili drže kriptovalute. Trgovci bi trebalo da budu informisani o pravnim i regulatornim kretanjima u svojim jurisdikcijama kako bi osigurali usklađenost i minimizirali potencijalne pravne rizike.

Emocionalni i psihološki uticaj

Trgovanje kriptovalutama može biti emocionalno izazovno, posebno u vremenima značajne nestabilnosti tržišta ili neočekivanih kretanja cena. Trgovci mogu iskusiti strah, pohlepu i druge emocije koje mogu zamagliti rasuđivanje i dovesti do impulzivnih ili iracionalnih trgovačkih odluka. Za trgovce je od suštinskog značaja da održavaju disciplinovan pristup, postavljaju realna očekivanja i izbegavaju donošenje odluka isključivo na osnovu emocija.

Za trgovce je važno da razumeju i efikasno upravljaju ovim rizicima. Ovo se može postići sticanjem znanja o tržištu kriptovaluta, sprovođenjem temeljnog istraživanja, upotrebom strategija upravljanja rizikom kao što su postavljanje naloga za zaustavljanje gubitka, diverzifikacija portfolija i ulaganje samo onoga što neko može sebi priuštiti da izgubi.

Kriptovalute i blokčejn tehnologija imaju potencijal da revolucionarno promene različite aspekte naših života, od finansija do upravljanja lancem snabdevanja i već danas je u svetu moguće platiti kriptovalutom gotovo sve. Razumevanje osnova kriptovaluta, kao što su blockchain tehnologija, rudarenje i trgovanje, je od suštinskog značaja za pojedince koji žele da učestvuju na ovom uzbudljivom tržištu koje se brzo razvija.

Međutim, podjednako je važno prepoznati i upravljati rizicima povezanim sa ulaganjem u kriptovalute. Ako ostanu informisani, sprovode temeljna istraživanja i budu oprezni, investitori mogu efikasnije upravljati ovom novom klasom imovine.