Iako se ponekad čini da ih ima i više nego dovoljno, Srbiji trenutno fale konobari i kuvari. Kao posledica toga što naši radnici odlaze tokom leta na primorje da rade sezonski, ovo su trenutno najtraženija zanimanja u Srbiji.
Pad prihoda u ugostiteljstvu
Ugostiteljstvo u Srbiji najveće prihode ostvaruje u Beogradu, Novom Sadu i na Zlatiboru, pa ne čudi što je upravo na ovim mestima najveća potreba za konobarima i kuvarima. Na gotovo svakom lokalu okačen je oglas za posao, na koji se međutim malo stručnih ljudi oglašava.
Naši radnici tokom leta odlaze u Crnu Goru i Hrvatsku kako bi sezonski radili na primorju, a nije mali ni broj ljudi koji se odlučuju za rad na rečnim i prekookeanskim brodovima. Posledica nedovoljne radne snage je pad prihoda u ugostiteljstvu, pa na primer u Novom Sadu trenutno dobro posluje svega pet odsto lokala i restorana.
Zapošljavanje nekvalifikovane radne snage
Kako podaci Udruženja ugostitelja kažu, u svakom od 1600 kafića u Novom Sadu fali 1 ili 2 radnika, a svaki od 400 restorana traži po jednog kuvara. Vlasnici ugostiteljskih objekata su iz ovog razloga prinuđeni da zapošljavaju nekvalifikovanu radnu snagu, koji prvo obučavaju oko šest meseci, što može biti jako naporan proces.
Za konobara je poželjno da zbog stranih turista zna jedan strani jezik, barem engleski, međutim ni ovaj kriterijum se više ne poštuje toliko. Plate konobara se kreću od 30 000 do 50 000, a uz to imaju i bakšiš koji je u najpopularnijim lokalima ponekad veći od plate. Loša strana ovog posla je što veliki deo konobara nije prijavljen, i radi na crno.
Zlatiborski restorani i hoteli trenutno nude oko 300 radnih mesta, za plate koje su iznad srpskog proseka. Konobarima se nudi plata između 40 i 50 hiljada dinara, plus smeštaj, obroci i plaćeni prekovremeni sati. Najmanja plata za kuvare je 60 000, dok se iskusnim kuvarima i šefovima kuhinje nudi i više od 80 000 dinara. Zbog nestručnosti kadra, pojedini hotelijeri su prinuđeni da organizuju i određene kurseve.
