Kako podaci Narodne banke Srbije govore, u Srbiji su trenutno blokirani računi čak 54 565 preduzeća, u iznosu od gotovo 312 milijardi dinara. Ukoliko firme u blokadi ne preduzmu mere oporavka, postace kandidati za prodaju kroz stečaj.
Veliki broj preduzeća već 3 godine u blokadi
Prema podacima Agencije za privredne registre, u našoj zemlji trenutno posluje 146 906 privrednih društava i 251 053 preduzetnika. Već duže od 3 godine se u blokadi nalazi čak 23 794 preduzeća, koja za to vreme, ne obnavljaju platni promet preko svojih računa.
Kada su ove firme u pitanju, reč je o preduzećima koja su toliko mrtva da uopšte nemaju promet, ili se bave sivom ekonomijom. Preduzeća nakon godinu dana blokade spremna su za restrukturiranje, kao pokušaj izlečenja nelikvidnosti.
Ova preduzeća koja su u blokadi već duže vreme su posebno zabrinjavajuća, jer se odugovlačenjem rešavanja problema koji su razlog blokiranih računa, samo povećavaju obaveze društava prema poveriocima, s obzirom na to da protok vremena samo povećava kamate na obaveze društva.
Kako Ivana Matić, bivša direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, kaže, štetu od ove vrste odugovlačenja trpi i državni budžet, pošto navedena društva sigurno imaju dugovanja i prema Poreskoj upravi i javnim preduzećima.
Niz mera na raspolaganju za izlazak iz blokade
Kada su u pitanju preduzeća u blokadi, neophodno je što pre analizirati njihovu situaciju, utvrditi uzroke problema i započeti njihovo rešavanje. Ovim preduzećima je na raspolaganju čitav niz mera uz pomoć kojih mogu da prevaziđu ovu situaciju.
Ove mere se mogu odnositi na racionalizaciju troškova poslovanja, poput optimizacije procesa proizvodnje, bolje sistematizacije radnih mesta ili smanjenja broja zaposlenih. Mere takođe mogu biti upravljene i na obezbeđivanje većeg priliva novca kojim će se pokriti troškovi društva. Mera koju bi sva ova preduzeća trebalo da preuzmu pre svih ostalih, jeste naplata potraživanja od svojih dužnika.
Prema rečima Ivane Matić, razlog za nepreduzimanje mera oporavka najčešće leži u činjenici da rukovodstvo firme u većini sučajeva kasno uoči ozbiljnost problema, pa sebe dovedu do situacije kada je preduzimanje ovih mera već neizvodljivo, odnosno kada je pokretanje stečaja neminovno.
